Kad u životu imaš sve, a nisi svjestan toga…
Priča koju proživljava mnogo ljudi. Svaka je ispričana na neki drugi način, ali sve se svodi na jedno. Budimo skromni i zadovoljni onim što imamo. Jednog dana ćemo se okrenuti, a iza nas će ostati samo uspomene. To je jedino što nam nitko ne može oduzeti.
Sjedila sam s mužem u kafiću i pili smo kavu. On je bio mlad i zgodan, i ja sam ga ludo voljela.
Na meni je bio stari kaput, koji mi je kvario život. Patila sam od kompleksa niže vrijednosti i mrzila sam taj kaput koji uopće nije grijao, odavao je sliku jedne skromne, nedotjerane žene.
Kafić je bio jeftin, a kava bezukusna. Ja sam sanjala da ćemo jednog dana piti kavu u finom restoranu, a ja ću biti moderno i elegantno obučena. Moj muž me je gledao sa sjajem u očima, i on je mene ludo volio, ali nije znao što me muči.
…I onda je on umro mlad, a ja sam ostala sama.
A onda je u mom životu bilo mnogo različitih kava i kafića, i mnogo modernih kaputa. Ali njega nije bilo…
Često se sjećam ove epizode, kada sam imala sve, ali nisam toga bila svjesna…
Izvor: pozitivanstav
Svi imamo neku priču, svi imamo poneku želju, i ponekad nam nije dovoljno te nismo zadovoljni onim što imamo, ali od svih materijalnih stvari, najbitnije je imati nekoga s kime možeš podijeliti i radost i tugu. A iza nas će ostati samo prašina na uspomenama koje smo zajedno stvarali, i to mi je dovoljno. (š.v)