Dirljivo pismo medicinske sestre

Prenosimo pismo medicinske sestre iz Srbije koje su objavili mnogi mediji.

 Dirljivo i istinito svjedočenje jednog teškog posla i misije koju obavlja.

Ona je samo jedna od tisuće i tisuće zdravstvenih djelatnika koji bi mogli napisati slična svjedočanstva. Hvala joj na objavi.

Piše na fejsu medicinska sestra  Snežana Ristić, koja radi u Kliničkom centru u Kragujevcu;

O čemu razmišljam!
Razmišljam o ovim aktuelnim događajima na temu ZDRAVSTVO U SRBIJI.
Ljudsko sam biće, po profesiji -zdravstveni radnik. ….I kao čoveka, boli me upravo -ljudska zloba.
I sudite mi. ….(i meni i svima nama u zdravstvu ). Imate pravo….
Da li znate, koliko sam puta,na svojim rukama,imala mrtve ljude, mrtvu decu iz saobraćajnih nezgoda, izbodene noževima, upucane,alkoholisane,overene narkoticima,pretucene,sa teškim prelomima rebara ili lobanje?
Znate li koliko puta sam ispirala nečiju decu, žene, muškarce, koji popiju šaku lekova i pokušaju suicid?(na to ih nismo naveli mi u belim mantilima već porodica ili okolina ).
Znate li koliko je infarkta srca ili mozga prošlo kroz Urgentni centar a sad ti isti ljudi prodju i zahvale se?
Znate li koliko se žena porodi u garaži Urgentnog centra?
Sudite mi slobodno jer sam zbrinjavala teške opekotine i izvadila stotine krpelja. .
Ne samo ja, već mnoge moje kolege!
Sudite mi jer sam bila neprijatna prema gospodji od 80 god koja je insistirala da bude pregledana baš kad smo reanimirali dečaka od 12 god.(ona smatra da je hitnija od dečaka )
Sudite mi jer sam nebrojano puta u toku noćne smene transportovala intubirane pacijente za Beograd.
I sudite mi jer sam x puta preplakala smenu zajedno sa roditeljima koji dodju da identifikuju svoju decu ….
I jesam, zapalila sam cigaretu, napisala primopredaju i krenula kući da ugledam svoju decu.
Koliko asmaticara,koliko ujeda:strsljena,pčela, pasa. …Koliko padova s motora, traktora, oraha,aneurizmi, epi napada. …koliko bolova u grudima, stomaku, leđima,bubrezima ….koliko krvarenja….I čega još sve?
I obični građani ne treba da znaju s čim se mi sve srećemo. I ne treba da znaju kako se rodbina ponaša i preti. ..(spasite ga!!!! Ako on ne preživi, i vi ste mrtvi !!!!)
Koliko puta smo zbog gradskih obračuna zbrinjavali te iste povređene, dok su nam civili stajali nad glavom s pištoljima. …
Sudite mi…… jer smo kolege i ja uspešno reanimirali utopljenike sa jezera u Sumaricama…
Sudite mi jer radim masažu srca momku iz saobraćajne nezgode a sve vreme mu zvoni telefon na kom piše MAMA. ..I oči mi se mute od suza al “navijam”da srce uspostavi ritam. ..
Sudite mi jer zagrlim majku koja ljubi svoje mrtvo dete i kaže DA TE POKRIJEM SINE DA TI NE BUDE HLADNO. …..a onda to isto dete odguram u mrtvačnicu. …
Sudite mi jer posle toga zapalim cigaretu, obrišem lice i nasmešim se narednom pacijentu. …..
I nebitna je plata. …….
Ovo nema cenu. …….
Sudite mi vi koji nikada i ne biste mogli da radite ovaj posao. …
Sudite mi…….JA SVOJ BELI MANTIL NOSIM PONOSNO
I verujem da postoji NEKO ko će suditi svima nama.